Iz predgovora: Pet priča u ovoj knjizi istražuju ili proširuju svet opisan u prva četiri romana o Zemljomorju. Svaka je priča za sebe, ali svaka će više reći bude li pročitana nakon romana, a ne pre njih. „Nalazač“ opisuje događaje koji su se odigrali oko trista godina pre vremena u koje je smeštena radnja romana, u mračno i opasno doba; priča osvetljava nastanak nekih običaja i institucija u Arhipelagu. „Kosti Zemlje“ pripoveda o čarobnjacima koji su podučavali čarobnjaka koji je prvi podučavao Geda i pokazuje da je potrebno više od jednog maga da se zaustavi zemljotres. „Tamnoruža i Dragulj“ bi se mogla dešavati u bilo koje vreme tokom poslednjih nekoliko stotina godina u Zemljomorju; uostalom, ljubavna priča može se desiti bilo kada, bilo gde. „Na Močvarnoj visoravni“ je priča iz perioda šest kratkih, ali sadržajnih godina dok je Ged bio Arhimag Zemljomorja. A poslednja priča, „Vilin Konjic“, koja se dešava nekoliko godina nakon što se završio Tehanu, most je između te knjige i sledeće, Drugi vetar. Zmajski most. Da bi mi um mogao hoditi godinama i vekovima a da ne ispremešta sve, kao i da bi kontradiktornosti i protivrečnosti bile svedene na najmanju moguću meru tokom pisanja ovih priča, postala sam (donekle) sistematičnija i organizovanija, pa sam svoje znanje o narodima i njihovoj prošlosti smestila u poglavlje „Opis Zemljomorja“. Ono ima istu ulogu kao i prva velika mapa Arhipelaga i Prostranstava koju sam nacrtala kada sam počela pisanje Čarobnjaka Zemljomorja, pre više od trideset godina: bilo mi je potrebno da znam gde se šta nalazi i kako da stignem odavde do tamo – u vremenu i u prostoru. Budući da takva vrsta fikcionalnih podataka, kao što su mape izmišljenih predela, zaista zanima neke čitaoce, prilažem opis nakon priča. Takođe, ponovo sam nacrtala geografske mape za ovu knjigu i, dok sam to radila, obradovalo me je kada sam pronašla jednu jako staru u Hevnorskom Arhivu.

Publication Year: 2020