"Čekajući Godoa" Semjuela Beketa (1906-1989) je drama koja predstavlja prazninu, čekanje kao praznu radnju. Ne drama koja čehovljevski govori o praznini, nego sama jeste praznina, odsustvo radnje i uobičajene smisaone poruke iz drame. Pošto je čekanje prazna radnja, nemogućnost da se napiše drama čekanja izražava samu sebe. Bujicom reči ni o čemu, nizom malih radnji bez povezanosti i, u krajnjoj liniji, bez smisla, drama popunjava prazni prostor i tako ga negativno najavljuje, ali istovremeno i svedoči o sebi time što se iznutra, sama u sebi smisao no i struktura ne ponavlja, bez objašnjenja (smisaono) i raspleta (strukturno), i time što likovi ostaju neintegrisani u svet drame, komentarišu je i vrednuju spolja, i tako konceptualizuje sopstveni nemogući poduhvat.