Punpun konačno dobija priliku da prvi put od svog detinjstva razgovara sa Aiko i polako saznajemo šta se u međuvremenu dešavalo u njenom životu. Nanđo zatiču dve velike životne prekretnice. Pegaz i dalje predviđa da će uskoro smak sveta.

Crtež, naročito portreti prikazani s blizine su odlični, ali u početku je priča isprekidana i na momente treba malo više vremena dok se slegne postavka i značaj scena i situacije, što je meni lično malo frustrirajuće i deluje nepotrebno. Celokupno, iako se u ovom delu dešava nešto što je Punpun iščekivao godinama, priča se celokupno ne pomiče puno, mada drži sličan kvalitet i tematiku kao do sad - pa kome se dopada, dopada se - mislim da su oni kojima ovo nije leglo odustali od daljeg čitanja još davno. Lično smatram da ću Punpuna moći istinski da ocenim tek kad zaokružim priču s poslednjim delom, jer mi je ovakva manga skroz nova i strana stvar još uvek.